Privreda Srbije

(maj 2017. godine)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije se nastavlja i u 2017. godini. 
 

Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2017. godine ostvaren je skroman rast BDP od 1,0% u odnosu na isti kvartal 2016. godine. Razlog je prvenstveno smanjenje privredne aktivnosti u energetskom sektoru, odnosno smanjen nivo proizvodnje električne energije. Glavni pokretač privrednog rasta u prvom kvartalu tekuće godine bila je proizvodnja osnovnih metala i derivata nafte i metalnih proizvoda, dok je oko 80% prerađivačke industrije povećala svoje performanse. 

I pored slabijeg rasta u prvom kvartalu, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije, kao i relevantne međunarodne finansijske institucije, očekuju da će realni rast BDP u 2017. godini ostati na prethodnoj proceni od 3,0%, a u naredne dve godine će se ubrzati. Pozitivnim očekivanjima u pogledu procenjene stope ekonomskog rasta treba da doprinesu odgovarajući vremenski uslovi za poljoprivredu, povoljna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, kao i porast domaće tražnje. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija, rast BDP će u periodu 2018-2019. godine iznositi 3,5% godišnje, što je iznad proseka EU28 (1,7%). Srbija treba da nastavi smanjivanje budžetskog deficita, ubrza reformu državnih preduzeća i poreske službe i unapredi razvoj privatnog sektora boljom kontrolom parafiskalnih troškova.

U 2017. godini očekuje se dalje povećanje domaće tražnje kroz rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i rast novoodobrenih kredita stanovništvu. Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-mart 2017. godine, u odnosu na isti period 2016. godine, veći je u tekućim cenama za 8,8%, a u stalnim cenama za 3,7%. Veća kreditna aktivnost je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa, uz porast prihoda domaćinstava. U martu su krediti privredi i stanovništvu ostvarili međugodišnji rast od 4,3%, prvenstveno zahvaljujući značajnom rastu kredita odobrenih stanovništvu od 11,5% međugodišnje.
 

U prva tri meseca tekuće godine, nastavljen je rast spoljnotrgovinskog robnog prometa, koji je iznosio 8,1 mlrd evra, što predstavlja povećanje od 14,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz, izražen u evrima, rastao je po stopi od 13,6%, manje od uvoza koji je rastao 15,5%. Iz tog razloga došlo je do porasta deficita spoljnotrgovinske razmene za 22,2% (1,1 mlrd evra). Pokrivenost uvoza izvozom je u prvom kvartalu 2017. godine iznosila 76,5%.

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije, što se meri napredovanjem na listi Svetske banke o lakoći poslovanja za 2017. godinu (Doing Business list).

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 Realni rast BDP

Deficit tekućeg dela platnog bilansa

Izvor: Ministarstvo finansija (*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu).
 

Prema poslednjim raspoloživim podacima, industrijska proizvodnja je u prva tri meseca 2017. godine uvećana za 0,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Prerađivačka industrija je zabeležila rast od 7,3%, dok je sektor energetike registrovao pad od 12,0%. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je pad od 14,5%, usled nepovoljnih vremenskih uslova u prvom kvartalu.

Na osnovu rezultata Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2016. godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 13,0%, i to 13,0% za muško i 13,1% za žensko stanovništvo. Nezaposlenost u četvrtom kvartalu je za 4,7 procentna poena manja od nezaposlenosti u istom periodu 2015. godine. Prosečna zarada isplaćena u aprilu 2017. godine iznosila je 68.246 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 49.635 dinara. Neto zarada je 3,1% realno manja, a 0,8% nominalno veća, u odnosu na isti mesec prošle godine. Značajno su smanjene razlike u zaradama javnog i privatnog sektora, kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.


Narodna banka Srbije nastavlja politiku targetiranja inflacije i politiku kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa. Inflacija je u aprilu 2017. godine iznosila 4,0%, prvenstveno usled rasta cena akcizne robe, pri čemu se očekuje da i do kraja godine bude u okviru novog ciljnog raspona (3,0% ± 1,5 p.p). U maju je doneta odluka da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0%, koja je doneta u julu prošle godine, uz očekivanje da se na tom nivou zadrži i u narednih nekoliko meseci.

Prosečan srednji kurs dinara prema evru je u aprilu iznosio 123,6581 dinara, a u odnosu na američki dolar 115,3021 dinara. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. U prvom tromesečju 2017. godine neto priliv stranih direktnih investicija je iznosio 370 mln evra, a na godišnjem nivou se očekuje SDI u iznosu od 1,6 mlrd evra, što bi trebalo da bude dovoljno za pokriće deficita tekućeg dela platnog bilansa koji se procenjuje na 1,4 mlrd evra.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Belibor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 
Neto SDI, mlrd EUR

Problematični krediti banaka, kvartalni podaci

 

Izvor: Narodna banka Srbije.
 
 
 
 
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | analitika@pks.rs