Privreda Srbije

(oktobar 2017. godine)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije se nastavlja i u 2017. godini. 
 
Period od početka 2017. godine beleži blagi realni rast bruto domaćeg proizvoda, rast spoljnotrgovinske razmene, nastavak fiskalne konsolidacije i pad javnog duga, očuvanje cenovne stabilnosti i apresijacija dinara, međugodišnji rast stranih direktnih investicija, pad nezaposlenosti i realan rast zarada.
 

Narodna banka Srbije je nastavila da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku ponovnim smanjenjem referentne kamatne stope sa 3,75 na 3,5 odsto, čime je pružena dodatna podrška kreditnoj aktivnosti i privrednom rastu, s obzirom na relativno niske inflatorne pritiske. Procenjuje se da će negativni efekti suše biti niži od očekivanih, te će po tom osnovu biti više prostora za jači rast bruto domaćeg proizvoda u drugom polugodištu 2017. godine. U svom najnovijem izveštaju  o svetskim ekonomskim izgledima za naredni srednjoročni period, MMF je zadržao stopu privrednog rasta Srbije od 3,0 i 3,5 odsto za tekuću i narednu godinu, respektivno. 

Imajući u vidu da evrozona revidira naviše stopu rasta u 2017. godini (2,1 odsto), nosioci ekonomske politike u Srbiji razmatraju potencijalne mere za unapređenje privredne aktivnosti imajući u vidu slabiji rast u prva dva kvartala od očekivanog. Ekspanzivna monetarna politika Narodne banke Srbije, u vidu smanjenja referentne kamatne stope, trebalo bi da omogući dodatni stimulans privredi, dok istovremeno Vlada Republike Srbije razmatra mogućnost za porast zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija. Takođe, relativno visok priliv stranih direktnih investicija i prelivanje viška likvidnosti iz Evropske unije trebalo bi stimulativno da deluje na privredni oporavak u tekućoj i narednoj godini.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. To predstavlja uvećanje od 0,3 procentna poena u odnosu na rast u prvom kvartalu od 1,0 odsto (revidiran naniže sa prvobitno procenjenih 1,2 odsto). Posmatrano po delatnostima, najveći doprinos rastu dali su sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila; saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane (rast od 4,4 odsto), kao i u sektor industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (rast od 2,8 odsto). S druge strane, najveći pad je zabeležen u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva od 10 odsto, kao i u sektoru građevinarstva (2,8 odsto). Prema konačnim podacima koje je objavio RZS, privredna aktivnost u 2016. godini uvećana je za 2,8 odsto realno. 

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je nastavila trend pozitivnog rasta i u periodu januar-avgust 2017. godine, i iznosila je 22,4 mlrd evra, što predstavlja rast od 13,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Stope rasta izvoza i uvoza su u prvih osam meseci iznosile 13,4 i 13,1 odsto, respektivno. Deficit robne razmene u posmatranom periodu je iznosio 2,6 mlrd evra (rast od 11,8 odsto), a pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 79,0 odsto, što je blago uvećanje u odnosu na isti period prošle godine (78,7 odsto). Suficit u razmeni usluga, prema podacima Narodne banke Srbije, je nastavio da se uvećava i dostigao je nivo od 454,2 mln evra u prvih sedam meseca tekuće godine, što je gotovo isto u poređenju sa istim periodom 2016. godine (455,3 mln evra).

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije, što se meri napredovanjem na listi Svetske banke o lakoći poslovanja za 2017. godinu (Doing Business list).

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 Realni rast BDP

Deficit tekućeg dela platnog bilansa

Izvor: Ministarstvo finansija (*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu).
 

Prema poslednjim raspoloživim podacima, industrijska proizvodnja je u prvih osam meseci 2017. godine uvećana za 3,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po sektorima, u prvih osam meseci 2017. godine, prerađivačka industrija je zabeležila rast od 6,5 odsto, dok je sektor rudarstva registrovao rast od 0,8 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je pad od 8,2 odsto. Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-avgust 2017, u odnosu na isti period 2016. godine, veći je u tekućim cenama za 8,9 odsto, a u stalnim cenama za 4,2 odsto. 

Prema Anketi o radnoj snazi za drugi kvartal 2017. godine, nezaposlenost stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 11,8 odsto, što predstavlja smanjenje od 2,8 procentnih poena u odnosu na prvi kvartal. Sa druge strane, u odnosu na isti period prošle godine, nezaposlenost u Srbiji je manja za 3,4 procentna poena. Posmatrano po polnoj strukturi, stope nezaposlenosti za muškarce i žene iznose 11,0 i 12,7 odsto, respektivno. Prema geografskoj strukturi, nezaposlenost je bila najviša u Regionu Južne i Istočne Srbije (13,3 odsto), a najniža u Regionu Vojvodine (10,2 odsto). Prosečna (bruto) zarada isplaćena u avgustu 2017. godine je iznosila 65.094 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) 47.220 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine neto zarada je realno veća za 1,8 odsto. Očekuje se da se nastavi rast zarada u narednom periodu, imajući u vidu i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru koje je planirano krajem 2017. godine.

Narodna banka Srbije nastavlja aktivnosti na očuvanju cenovne stabilnosti uz targetiranje inflacije na nivou (3,0% ± 1,5 procentnih poena), uz povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečile veće dnevne oscilacije nacionalne valute (rukovođeno fluktuirajući devizni kurs). Međugodišnja inflacija je u septembru bila 3,2 odsto i predstavlja rast od 0,7 procentnih poena u odnosu na avgust. Prosečan kurs dinara prema evru je u septembru iznosio 119,2957, dok je prosečna vrednost dinara prema američkom dolaru bila 100,1282.

Neto priliv stranih direktnih investicija je u prvih sedam meseci 2017. godine iznosio 1,3 mlrd evra (rast od 12,9 odsto na međugodišnjem nivou), a projekcija je da će na godišnjem nivou dostići 1,7 mlrd evra. To bi bilo dovoljno za pokriće deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Tokom 2017. godine očekuje se dalje povećanje domaće tražnje kroz rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i rast novoodobrenih kredita stanovništvu (gotovinskih i stambenih). Takođe, najavljeni rast plata u javnom sektoru će se pozitivno odraziti na rast unutrašnje tražnje. Veća kreditna aktivnost je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa (ublažavanje monetarne politike), uz porast prihoda domaćinstava. U prvoj polovini 2017. godine ubrzan je rast domaće tražnje, pre svega privatne potrošnje. U julu su krediti privredi i stanovništvu ostvarili međugodišnji rast od 5,2 odsto, prvenstveno zahvaljujući značajnom rastu kredita odobrenih stanovništvu (rast od 12,5 odsto), uz dalji oporavak kredita privredi u prethodnim mesecima (–0,3 odsto međugodišnje). Kamatne stope na nove dinarske kredite za privredu i stanovništvo su u julu iznosile 5,8 odsto i 10,5 odsto, respektivno.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Belibor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 

Neto SDI, mlrd EUR

Konsolidovani budžetski deficit, u % BDP

Izvor: Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija.
 
 
 
 
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | analitika@pks.rs