Privreda Srbije

(avgust 2017. godine)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije se nastavlja i u 2017. godini. 
 

Prema "fleš" proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP Srbije u drugom kvartalu 2017. godine je iznosio 1,3% u odnosu na isti kvartal 2016. godine. To predstavlja uvećanje od 0,1 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal kada je ostvaren rast od 1,2%. Glavni pokretač privrednog rasta bila je proizvodnja osnovnih metala i derivata nafte i metalnih proizvoda, dok je većina prerađivačke industrije (80%) povećala svoje performanse. 

I pored slabijeg rasta u prvom kvartalu, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije, kao i relevantne međunarodne finansijske institucije, očekuju da će realni rast BDP u 2017. godini ostati na prethodnoj proceni od 3,0%, a u naredne dve godine će se ubrzati. Prema rečima šefa misije MMF, Srbija je ostvarila dramatično jačanje ekonomije i poboljšanje privredne situacije, uz napomenu da se ovogodišnji rast BDP procenjuje na 3,0%. Takođe, revidirana je naniže projekcija budžetskog deficita na 1,1% BDP, sa prvobitno planiranih 1,7%, a uočeno je i da javni dug pada bržim tempom nego što je očekivano. MMF je pohvalio napore Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije na očuvanju fiskalne i monetarne stabilnosti uz napomenu da u pojedinim oblastima obuhvaćenim programom kasni sa reformama, posebno kod javnih preduzeća i državne uprave. Ipak, pojedine komercijalne banke u Srbiji smatraju da usled slabijeg od očekivanog rasta privrede u prva dva kvartala tekuće godine, rast ovogodišnjeg BDP se može očekivati na nivou od 2,5 odsto. Ekonomski analitičari smatraju da su ekonomske performanse u prvom polugodištu bile pod uticajem vremenskih prilika, a da se u drugoj polovini godine očekuje ubrzanje rasta zasnovano na makroekonomskoj stabilnosti, oporavku tražnje i unapređenju poslovnog ambijenta.

U 2017. godini očekuje se dalje povećanje domaće tražnje kroz rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i rast novoodobrenih kredita stanovništvu. Veća kreditna aktivnost je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa (ublažavanje monetarne politike), uz porast prihoda domaćinstava. Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-jun 2017. godine, u odnosu na isti period 2016. godine, veći je u tekućim cenama za 8,7%, a u stalnim cenama za 3,6%. U maju su krediti privredi i stanovništvu ostvarili međugodišnji rast od 3,9%, prvenstveno zahvaljujući značajnom rastu kredita odobrenih stanovništvu (rast od 12,1%). Kamatne stope na nove dinarske kredite za privredu i stanovništvo su u maju iznosile 5,7% i 10,9%, respektivno.
 

U prvih šest meseci tekuće godine, nastavljen je rast spoljnotrgovinskog robnog prometa, koji je iznosio 17,1 mlrd evra, što predstavlja povećanje od 13,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz, izražen u evrima, rastao je po stopi od 13,6%, blago više od uvoza koji je rastao 12,9%. Iz tog razloga došlo je do porasta deficita spoljnotrgovinske razmene za 10,4% (2,1 mlrd evra). Pokrivenost uvoza izvozom je u periodu januar-jun 2017. godine iznosila 77,7% u odnosu na 77,2% u istom periodu prošle godine. 

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije, što se meri napredovanjem na listi Svetske banke o lakoći poslovanja za 2017. godinu (Doing Business list).

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 Realni rast BDP

Deficit tekućeg dela platnog bilansa

Izvor: Ministarstvo finansija (*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu).
 

Prema poslednjim raspoloživim podacima, industrijska proizvodnja je u prvih šest meseci 2017. godine uvećana za 2,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Prerađivačka industrija je zabeležila rast od 6,3%, dok je sektor energetike registrovao pad od 8,9%. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je pad od 10,9%, usled nepovoljnih vremenskih uslova u prvom kvartalu. 

Na osnovu rezultata Ankete o radnoj snazi, u prvom kvartalu 2017. godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 14,6%, i to 14,3% za muško i 15,0% za žensko stanovništvo. Nezaposlenost u prvom kvartalu je za 1,6 procentnih poena veća od nezaposlenosti u istom periodu 2016. godine. Prosečna zarada isplaćena u junu 2017. godine iznosila je 67.857 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 49.238 dinara. Neto zarada je 2,3% realno veća, a 6,0% nominalno veća, u odnosu na isti mesec prošle godine. Značajno su smanjene razlike u zaradama javnog i privatnog sektora, kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.


Narodna banka Srbije nastavlja politiku targetiranja inflacije i politiku kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa. Inflacija je u junu 2017. godine iznosila 3,6%, prvenstveno usled rasta cena akcizne robe, pri čemu se očekuje da i do kraja godine bude u okviru novog ciljnog raspona (3,0% ± 1,5 p.p). U julu je doneta odluka da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0%, koja nije menjana već godinu dana, uz očekivanje da se na tom nivou zadrži i u narednih nekoliko meseci.

Prosečan srednji kurs dinara prema evru je u julu iznosio 120,4183 dinara, a u odnosu na američki dolar 104,5763 dinara. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. U prvih pet meseci 2017. godine neto priliv stranih direktnih investicija je iznosio 768 mln evra, a na godišnjem nivou se očekuje SDI u iznosu od 1,7 mlrd evra (projekcija NBS je revidirana naviše), što bi trebalo da bude dovoljno za pokriće deficita tekućeg dela platnog bilansa koji se procenjuje na 1,4 mlrd evra.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Belibor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 

Neto SDI, mlrd EUR

Konsolidovani budžetski deficit, u % BDP

Izvor: Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija.
 
 
 
 
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | analitika@pks.rs